Postoji direktna veza između pripovedanja i kulturnih događaja. Glavna funkcija i jednog i drugog je informisanje i deljenje u zajednici tradicije vrednosti i opšteg znanja. Kulturni događaji su često inspiracija za priče, i obrnuto, pošto kulturni događaji mogu da ožive te priče.
Kao jedan od najstarijih oblika umetnosti i obrazovanja, ljudi su koristili pripovedanje kao sredstvo za prenošenje kulturnog nasleđa od samog početka naše vrste.
Jezik je osnova za pripovedanje. Bez lingvističkog razumevanja, nijedna priča ne bi opstala. Ipak, jezik nema samo lingvističke svrhe, već i jake kulturne aspekte. Neke reči ili izrazi su veoma „tipični“ za određene kulture ili društva. To su reči koje je teško prevesti, pa čak i objasniti na drugim jezicima. Na primer, Britanac i Amerikanac mogu savršeno da komuniciraju na engleskom. Ipak, njihovi kulturni jezički izrazi se razlikuju jedni od drugih i za njih predstavljaju razliku između Britanaca ili Amerikanaca.
Kulturni događaji su podjednako važni za svaku kulturu ili društvo. Oni su izraz vrednosti, istorije, emocija, tradicije i nevidljive veze među ljudima. Oni su verovatno najvizuelnije i najživlje iskustvo bilo kog kulturnog izraza. Kulturni događaji mogu da obuhvataju različite umetničke forme, kao što su muzika, ples, pozorište i drugi vizuelni oblici umetnosti. Ali mogu uključivati i sport ili čak mešavinu nekoliko načina izražavanja.
Ali, kulturni događaji i jezik ne samo da izražavaju kulturu i istoriju, već ih mogu oblikovati i redefinisati. Oni imaju moć da stave fokus na one stvari koje su interesantne za društvo i da ga uklone sa onih aspekata koji su manje važni ili nepoželjni.
U našim Shared (Hi)stories, naći ćete nekoliko kratkih priča o tome kako se često čini da su naš jezik, tradicija i kulturni događaji manje „naši“ i kako ih delimo sa drugim kulturama i društvima.